Ishrana beba od 4 -8 meseci

Zbog po­većanih zah­te­va u ka­lo­ri­ja­ma, vi­ta­mi­ni­ma i mi­kro­e­le­men­ti­ma
(gvožđe, cink i dr.) u uz­ra­stu od na­vršena četi­ri do na­vršenih šest
me­se­ci, majčino mle­ko i adap­ti­ra­na mlečna form­u­la više ne
za­do­vol­ja­va­ju po­tre­be odojčadi.

U ovoj fa­zi, raz­voj di­ge­stiv­nog i ne­u­ro­mišićnog si­ste­ma je
do­sti­gao ta­kav ni­vo da be­ba može da pri­hva­ti, žvaće i gu­ta
čvr­stu hra­nu. Ona sa­da kon­tro­liše po­kre­te gla­ve i vra­ta i
se­di, uz pri­državan­je. Sve ove pro­me­ne joj omo­gućava­ju da bu­de
sprem­na za uvođen­je dru­ge hra­ne, osim mle­ka.

Be­ba i sa­ma po­ka­zu­je zna­ke sprem­no­sti da uzme čvr­stu hra­nu

- po­ka­zu­je in­te­re­so­van­je za ono što je­du dru­gi, žvaće i gu­ta kad gle­da dru­ge ka­ko je­du
- još uvek je glad­na po­sle po­do­ja ili pošto po­pi­je od­ređenu ko­ličinu mlečne form­u­le
- kon­tro­lišući gorn­je de­lo­ve te­la, ona ih po­kreće na­pred kad je glad­na i za­ba­cu­je una­zad kad je si­ta

Uvođen­je do­pun­ske čvr­ste hra­ne je
obično po­ste­pen pro­ces, a vre­me uvođen­ja se od­ređuje
in­di­vi­du­al­no za sva­ko de­te i za­vi­si od nje­go­vog raz­vo­ja.
Ipak, većina odojčadi je sprem­na za uvođen­je no­ve hra­ne između
na­vršenih četi­ri i šest me­se­ci.

Pre tog uz­ra­sta, be­bin si­stem za va­ren­je i ne­zre­li bu­bre­zi
ni­su sprem­ni za čvr­stu hra­nu, pa nje­no uvođen­je može iza­zva­ti
za­grc­nja­van­je zbog ne­mo­gućno­sti žva­kan­ja, in­fek­ci­ju,
pre­je­dan­je sa po­sle­dičnom go­ja­znošću. Ta­kođe, može do­ve­sti do
aler­gij­skih re­ak­ci­ja ko­je se najčešće ma­ni­fe­stu­ju:
na­du­ve­nošću i po­većanim ga­so­vi­ma, cr­ve­ni­lom oko usta i čma­ra,
po­vraćan­jem i pro­li­vom, osi­pom po koži, se­kre­ci­jom iz no­sa i
očiju i ne­u­o­bičaje­nom mr­zo­vol­jom.

Pre­ka­sno uvođen­je (po­sle na­vršenih šest me­se­ci) do­vo­di do
ne­a­de­kvat­nog uno­sa ka­lo­ri­ja i gvožđa, zbog čega može da se ja­vi
ane­mi­ja i loše na­pre­do­van­je, a mo­gu se stvo­ri­ti i pro­ble­mi
sa is­hra­nom i od­bi­jan­je čvr­ste hra­ne.

Do­jen­je ili mlečna form­u­la sa do­dat­kom gvožđa na­stav­lja­ju se i
po­sle uvođen­ja ne­mlečne hra­ne i osta­ju be­bi­na pri­mar­na hra­na
do kra­ja pr­ve go­di­ne, a požel­jno je i duže. Do­je­ne be­be lakše
va­re čvr­stu hra­nu, jer majčino mle­ko sa­drži en­zi­me ko­ji
pot­po­mažu va­ren­je ma­sti, pro­te­i­na i uglje­nih hi­dra­ta. Osim
to­ga, ove be­be su već usvo­ji­le raz­ličite vr­ste uku­sa pre­ne­te
majčinim mle­kom.

Žita­ri­ce – pr­va hra­na (sa na­vršena četi­ri me­se­ca)

Žita­ri­ce su obično pr­va hra­na za
odojče. One su od­ličan iz­vor gvožđa, vi­ta­mi­na B, i ka­lo­ri­ja
ko­je su be­bi po­treb­ne za rast i raz­voj. Počin­je se pi­rinčanim i
ku­ku­ru­znim žita­ri­ca­ma, jer su la­ko svar­lji­ve i iza­zi­va­ju
naj­man­je aler­gi­ja, pošto ne sa­drže glu­ten (pro­te­in ko­ji se
na­la­zi u pšeni­ci i raži kod ose­tlji­ve de­ce može iza­zva­ti bo­lest - glu­ten­sku en­te­ro­pa­ti­ju).

Na našem tržištu se mo­gu naći ove žita­ri­ce ko­je u se­bi već sa­drže
adap­ti­ra­no mle­ko i spre­ma­ju se sa vo­dom. Po­sle šestog me­se­ca
se mo­gu da­ti kom­bi­no­va­ne žita­ri­ce ko­je sa­drže pšeni­cu,
pro­so, ječam, raž i ko­je se ta­kođe mo­gu naći na tržištu u
ne­ko­li­ko raz­ličitih uku­sa, uglav­nom sa do­dat­kom voća.

Tre­ba početi sa man­jom ko­ličinom zbog mo­gućih re­ak­ci­ja i
po­ste­pe­no po­većava­ti do ko­ličine od 120-150 ml. Obrok tre­ba uvek
da­va­ti kašičicom, ni­kad bočicom, ka­ko bi se sman­jio ri­zik od
ka­ri­je­sa i sprečilo unošen­je veće ko­ličine u or­ga­ni­zam ne­go što
je po­treb­no

Po­vrće pre voća

Po­vrće je iz­vor mi­ne­ra­la i
vi­ta­mi­na neo­p­hod­nih za rast i raz­voj. U dru­goj po­lo­vi­ni
pe­tog me­se­ca (oko tri ne­del­je po­sle uvođen­ja žita­ri­ca) u dečju
is­hra­nu tre­ba uve­sti pi­re od po­vrća. Pre­po­ručuje se pr­vo
po­vrće bla­gog uku­sa, kao
što su krom­pir i šar­ga­re­pa, a po­tom bun­de­va, grašak, ti­kvi­ce,
kar­fi­ol, ke­le­ra­ba, kelj, bli­tva, spa­nać, bro­ko­li.

Pošto je u be­bi­nu is­hra­nu uve­de­no po­vrće, tre­ba početi sa
da­van­jem voća, pr­vo u ob­li­ku so­ka (ja­bu­ka, bre­skva), a za­tim
kaše (ja­bu­ka, bre­skva, kruška, ba­na­na). Po­vrće se uvo­di pre voća,
jer za­počin­jan­je slat­kim uku­som može da učini po­vrće man­je
uku­snim. Ki­se­lo voće ko­je iri­ti­ra ne­zre­li di­ge­stiv­ni si­stem
se ne pre­po­ručuje dok be­ba uspešno ne pri­hva­ti osta­lu hra­nu.
Bo­bičasto voće (ja­go­da, ma­li­na, ku­pi­na) se ne pre­po­ručuje do
na­vršenih go­di­nu da­na, zbog vi­so­ke aler­go­ge­no­sti.

Odojčad ko­ja pa­ti od kon­sti­pa­ci­je (za­tvor) može da do­bi­je sok
od ja­bu­ke i u četvr­tom me­se­cu, a ka­sni­je se u tu svr­hu ko­ri­ste
so­ko­vi od bre­skve i kaj­si­je. S ob­zi­rom na ka­lo­rij­sku
vred­nost, ba­na­na se ne sa­ve­tu­je odojčetu sklo­nom go­ja­zno­sti.

Me­so – neo­p­ho­dan iz­vor gvožđa

Me­so se u is­hra­nu odojčeta uvo­di
kra­jem šestog me­se­ca. Ko­ličina mle­ka (do­je­nja) se sman­ju­je
uvođen­jem ne­mlečne hra­ne. Važni nu­tri­jen­ti ko­je tre­ba
na­dok­na­di­ti su pro­te­i­ni, gvožđe, B vi­ta­min. Me­so je vr­lo
do­bar iz­vor tih nu­tri­je­na­ta i važan deo is­hra­ne odojčeta u tom
pe­ri­o­du.

Gvožđe iz me­sa se bol­je re­sor­bu­je ne­go iz bil­ja­ka, a ma­li
ri­zik od aler­gij­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja će se sman­ji­ti ako se u
počet­ku da­je ćureće me­so ume­sto pi­lećeg i jag­njeće, ume­sto
ju­nećeg.
Zbog lakšeg gu­tan­ja, me­so uvek tre­ba da­va­ti za­jed­no sa po­vrćem
i to naj­pre pa­si­ra­no, po­tom gnječeno, pa sec­ka­no.

Po­sle me­sa, u is­hra­nu odojčeta se uvo­di žuman­ce (na­kon šesog
me­se­ca). Prepo­ručuje se tvr­do ku­va­no, kom­bi­no­va­no sa po­vrćem
ili žita­ri­ca­ma, do tri pu­ta ne­de­ljno. Be­lan­ce se uvo­di po­sle
pr­vog rođen­da­na, da bi se iz­be­gle aler­gij­ske ma­ni­fe­sta­ci­je.
Mlečni pro­iz­vo­di, jo­gurt i me­ki si­re­vi se mo­gu uključiti u is­hra­nu odojčadi u uz­ra­stu od oko se­dam me­se­ci.

Šta tre­ba iz­be­ga­va­ti u pr­vim me­se­ci­ma ne­mlečne is­hra­ne?

• Spa­nać, cve­kla, tam­no ze­le­no po­vrće (bro­ko­li) ima­ju
  ve­li­ke ko­ličine ni­tra­ta ko­ji sman­ju­ju be­bin he­mo­glo­bin, pa
  ih u is­hra­nu tre­ba uključiti tek po­sle dru­gog po­vrća
  
• Pšeni­ca, ja­ja, ci­tru­sno voće, za­to što iza­zi­va­ju aler­gi­ju
  
• Med se ne uvo­di pre kra­ja pr­ve go­di­ne, jer po­ne­kad sa­drži
  spo­re bak­te­ri­je Clo­stri­di­um bo­tu­li­num, ko­ja iza­zi­va
  ozbil­jne bo­le­sti kod odojčadi
  
• Sla­no je stečeni ukus, ta­ko da odojčad ne­ma sklo­no­sti ka
  sla­noj hra­ni, pa do­da­van­je so­li može da op­te­re­ti nji­ho­ve
  bu­bre­ge