Strah od porođaja i kako ga savladati

ja sam imala ogroman strah u 5-6mjesecu,a onda sam sebi rekla pa kad mogu sve zene mogu i ja nije to nista strasno i tako sam otisla u rađaonu sa osmjehom,cak sam i doktora uspjela nasmijati

Uh, dosta je negativnih iskustava ovde. Ja se ne bojim, valjda zato sto sam "tek" sesti mesec i imam jos dosta vremena. Osim toga ocekuje me skola za trudnice pa ce mi tamo sigurno razjasniti mnoge dileme. Volela bih da se porodim prirodnim putem, samo ne bih volela da moraju da me seckaju tamo dole. Ali istrpecu sve sto treba samo da ugledam tog milog decaka koji se svakodnevno pracaka u mom stomaku.

ja sam imala grozan prvi porodjaj,uzasan,za nepozeljet nikome sad sam u drugoj tudnoci evo 10 tj i vec sad razmisljam kako cu opet sve to prozivjeti,oce li mi biti isto kao prvi put,milijun pitanja tako da ce me fakat biti prpa:cry:

i ja nisam se bojala sve dok nisam stigla do tu..t.e.do osmi mesec...i sad sam pocela razmislati sta i kako ce da bude...)))

mene bas hvata panika od porodjaja,kako cu znati da porodjaj pocinje,pa da li cu ja to uspeti da izdrzim,bas imam strah

Cao mamice ! Kako ste ? Meni je juce prosao termin,a ne da me je strah ,poludecu Daj utesite me nesto

prvi put me nije bio strah,a sada sam u petom mesecu i vec mi je frka jer znam sta me ceka

Nije me bilo strah iz 3 razloga...
Prvi je bio jer su nam na psihofizickim pripramama sve objasnili sta i kako i znala sta mora da dodje i prodje
Drugi je razlog to sto je moj suprug bio samnom
I treci je sto sam 10 dana presla termin i jedvaaaa sam cekala da se porodim vise tako da nisam ni razmisljala o strahu

mene nije bijo strah dok nisaam otisla da se porodim hehehe secqam se odskakivala sam od bolnickog kreveta od straha jer nazalost kako se uspostavilo malecka nije mogla normalnim putem vec na carski samo jedno nezove se uzalud carski rez bas je carski par dana posle imase bolovi ali i to prodje sve u svemu i drugo tako planiram nemoj da se plasis samo opusteno

Prvi put se nisam bojala jer nisam znala sta me ceka..,drugi put se nisam bojala jer sam mislila da nema sanse da bude gore od prvog,a treci put sam pocela negde od 7 meseca da imam panicne napade,gde bi se gusila od same pomisli na porodjaj..i to me je drzalo negde do 9-og a posle sam znala da moram se poroditi i to je to...

mi imamo 20 dana do termina i uopste necu da razmisljam o tome sta me ceka...predugo sam ovo cekala da bi se sad utrtala zbog bola...zapravo bola se nikad nisam bojala iskusila sam dosta jake bolove i prag mi je jako visok...jedino cega me je malo strah je to sto bi kao i svako drugi normalan htio da sve prodje kako treba a kako ne znam puno o svemu tome bojim se da negdje ne zabrljam..ne bi mogla podnijeti da se bebi mojim neznanjem nesto desi...i za to imam utjehu..babice su tu...tako da...uzivamo jos malo u trudnoci i tome da nas svi paze i maze..a onda kad beba dodje niko sretniji od mene

Ja nisam imala neki strah od porođaja, iako sam bila vrlo mlada, pogotovo prvi put Sjećam se da mi se popela trudnoća navrh glave, još sam i prenijela 5 dana, a beba je bila velika, samim tim i moj stomak pa sam se gegala kao patka Bio je onako oteži porođaj, dosta je trajao i dugo sam imala bolove... Ali sam brzo to zaboravila i nakon 2 godine i 7 dana sam rodila još jednu princezu, ovaj put puno brže i lakše i bez ijednog šava jer je beba bila puno manja u odnosu na prvu!

Moja preporuka je da ne slušate razne priče, ne mogu vjerovati kao su žene bezobzirne i šta sve pričaju trudnicama
U toku porođaja mislite na to kako da olakšate svojoj bebi, jer je i njoj teško i sve će biti ok, mislite pozitivno!

Pa kad su tolike žene rodile prirodno možete i vi

Ja sam u petom mjesecu i toliko se bojim,da razmisljam da vec sad pocnem da molim dr da idem na carski.One price o bolovima,cijepanju,kasnije sivenju kao da si dzak...ne zelim da prolazim.Nemogu ja to!!!!

Ja o strahu nisam razmisljala tj. nisam sebi dala da razmisljam do osmog meseca. E onda me je bas uhvatilo strah...i dalje sam se trudila da ne razmisljam o tome, ali to je bilo jace od mene. Jos mi je jedna komsinica koja se porodila 3 meseca pre mene ispricala uzasne price i kako je ona lose prosla iako to nisam hela da slusam. Ali kada je dosao taj dan da idem u bolnicu, iskreno, nisam se plasila, jer mi je u glavi bilo samo to da cu do najkasnije sutra imati bebu u narucju. Iako bude bolelo, to ce biti par sati i gotovo. A i bila sam ubedjena da taj dan necu ostati u bolnici, jer sam imala kontrakcije u nepravilnim razmacima, ali su me ipak zadrzali, tako da su me zbrzali i nisam ni imala vremena da mislim na strah. Jeste da sam na stolu bila 5 sati, ali nije bilo tako strasno kao sto pricaju. I naravno, prirodno sam se porodila.

nisam se ni ja bila bojala,otisla sam pevajuci u sali i jedva cekala da se porodim i olaksam...medjutim,kako sam uzasno prosla na porodjaju...za drugi put cu razmisliti..

Ja se nisam bojala ostala sam spremn u drugom stnju, samosvesna informisana isl sam na psihofizicke pripreme u skolicu za trudnice i sve negativne price koje sm cula sam pripisivala ne zananju trudnica .Stigla sam u porodiliste samouverena i rekla dobro vece ja dosla da se porodim sestra se satko nasmejala i bila je ekstra ljubazna, pripremanje pre odlaska na porodjajno odeljenje su protekle u savrsenom redu.A nako toga, nakon toga je nastao pakao i sada kada razmislim mi je zao sto se nisam malo vise bojal i imala manje samouverenosti jer bih mozda u strahu i podigla glas na te kasapine i neljude i imala mozda bolje pozitivnije iskustvo sa porodjaja.Ovako sam cutal , trpela, radila po knjizi sve kako treba i ybog toga se zamalo sve zavrsilo tragicno i po mene i dete.Sva sreca pa nije ali za malo:(

ajme ja sam se bojala od dana kad sam saznala da sam trudna prvo mi je bilo na pameti pa kako ču ja to rodit?
naravno ovaj priča ovo,ovaj ono.tada sam stala i rekla si pa neču si valjda "upropastit" trudnoču razmišljajuči o tome mislit ču kad dode vrijeme,kad budem u rađaoni.i kad je doslo vrijeme uopče me nije bilo strah samo sam htjela da rodim i da ugladam svoje djete

Mene prvi put uopste nije bilo strah,nisam znala kako izgleda a ni drugima nisam dala da mi pricaju svoja iskustva.
Drugi put me je bilo strah,zasto zbog cega neznam jednostavno sam se bojala,ali se sve odigralo brzo i nenadano da nije bilo vremena strahu