Viki
Admin
Broj poruka : 856
Points : 49089
Reputation : 10
Datum upisa : 25.07.2011
Godina : 37
Lokacija : Sabac
 | Naslov: Život po meri drugih: Šta se mora - teško je!  Pet Jan 31, 2014 11:09 pm | |
| Život po meri drugih: Šta se mora - teško je!
Sonja Martić | Foto: arhivaČast samosvesnim i odlučnim pojedincima, ali činjenica je da veliki broj ljudi živi prema očekivanjima društva. Upisujemo fakultete zato što tako treba, stupamo u brak, jer pobogu, šta će reći komšiluk i familija, a rezultat su - promašene karijere i životi. Postavlja se pitanje, za koga onda živimo? Za sebe, ili okolinu koja se nama bavi tek u trenucima dokolice? 
"Požuri, ističe ti biološki sat" - zvuči poznato?Pre nekog vremena prijateljica mi je predočila prognoze koje joj je dao neki astrolog. Klasika - par ljubavnih razočarenja, teškoće u procesu samoaktualizacije, brak, dvoje dece, i...- Rekao mi je da neću imati bog zna kakvu karijeru - rekla je snuždenim tonom.
Šta znači "nekakva karijera", taj pojam se razlikuje za svakog od nas, nekome predstavlja visoku poziciju i još višu platu, mnogima pak, samo novac, dok neki karijeru poistovećuju sa statusom?- Uostalom, šta ako budeš imala "osrednji" posao na kom ćeš biti srećna, da li bi to menjala za neki "bolji" koji ćete činiti rastrzanom? Šta ako se udaš za sportistu ili diplomatu što podrazumeva putovanja i selidbe? Ili, šta ako jednostavno nađeš sreću u mirnom porodičnom životu - upitala sam je, i ostala bez odgovora. PITANJE BROJ 1: ČIME BI SE BAVIO DA ZARADA NIJE PREDUSLOV? Koliko ljudi poznajete koji su upisali određeni fakultet samo zbog očekivanja roditelja ili zato što nisu imali predstavu čime žele da se bave u životu? Koliko ima studenata prava i medicine čiji je zadatak da nastave porodičnu tradiciju i opravdaju "Dr" ili "Advokat" na vratima? Koliko njih završi te fakultete i bave se profesijama za koje su "predodređeni"? I šta se dešava sa tim ljudima kada shvate da ne mogu da polože pravosudni ispit ili posmatraju operaciju? Pre nekoliko decenija, jedna, tada devojčica, je imala san. Kao talentovana balerina želela je da pleše, i da dâ plesu neku novu, modernu dimenziju. Njen otac je na balet gledao tek kao na lep hobi svoje jedinice, međutim, u pogledu njene profesionalne orijentacije bio je izričit - tradicija inženjera u kući mora se nastaviti! Postignut je kompromis te je ona upisala arhitekturu kao spoj umetnosti i "ozbiljne nauke", i naredne godine je provela u polagaju teških ispita. I putovanjima sa plesnom trupom. Gotovo odmah po diplomiranju projektovala je zgradu od 11 spratova. Ali, ime Lokice Stefanović je upamćeno po nekim drugim stvarima.  Dakle, nikada, ali nikada nije kasno! Obrazovanje nikada nije bilo dostupnije, niti jeftinije. Šta sprečava neku ženu koja je godinama radila kao trgovac da se bavi slikanjem na staklu, i što da ne, to unovči? Zašto da se neka penzionerka ne bavi folklorom ili pridruži horu, i samim time značajno obogati svoj društveni život? Zašto majka dvoje male dece ne bi upisala neke kurseve u skladu sa svojim afinitetima, i počela da bloguje recimo? Šta kažete, podsmevaće se komšiluk? Pa ako, kad pametnijeg posla nema! "KAD ĆEŠ SE UDATI" Neretko se dešava da se delovi umetničkih ostvarenja, posebno kinematografije, izvuku iz konteksta i počnu da tumače kao zasebne celine. Setimo se samo "recepta" Petra Božovića iz filma "Čekaj me, ja neću doći" koji je rezultirao time da masa mladića vidi opravdanje u opijanju i letargiji zbog izgubljene ljubavi. Sličan "recept" imamo i za ženski živalj. Ah, koliko patosa, dramaturških bravura i životnih pouka u samo tri minuta! Krenimo redom.Nema vremena. Za šta to nema vremena, baka Ružo? Zašto bismo ikud žurili kad nam niko ne duva u pištaljku? Ko nam je to odredio rok upotrebe i trajanja? Sa kim se mi to trkamo? Požuri da se skućiš. Deca su jedino što ostaje. Sve je to lepo, ali zar materinstvo ne bi trebalo da bude stvar odluke i ljubavi, a ne podrazumevana obaveza?
"Ostvarila se u ulozi majke": onima sa prefinjenim sluhom ovo i te kako "para uši". Biti majka nije uloga, jer materinstvo nije nešto što se glumi, a takođe ni preduslov za ostvarenost. I šta ćemo sa ženama koje ne mogu ili ne žele da imaju decu? Kako ono kaže komšiluk, one su jalove i sebične? I nemojte kaz'ti da je svaka žena činom rođenja deteta postala ostvarena!? Sam čovek nije živ. Nemoj nikad da budeš sama. Komšiluk i ovde daje sjajnu dijagnozu, "mora da joj nešto fali čim je niko neće", dok se familija baca na traženje rešenja u vidu đuvegije ili belog maga. Posebno potresan momenat je "da nije bilo Toze, ne bih ni živela" i poruka da potvrdu sopstvenog postojanja možemo naći samo u nekom drugom. U prevodu, ako nema nekog Toze da pred Bogom i svetom posvedoči da postojiš, džaba ti sve! PUSTIMO SAD DRUGE. ŠTA MI OČEKUJEMO OD SEBE? Komšijama nikad nećemo biti po meri, stoga se ne vredi unapred brinuti oko njihovog mišljenja. Slično važi i za širi krug porodice, ili će uživati u našem stagniranju ili osporavati svaki uspeh. Drugovi iz srednje će vas i dalje posmatrati kroz prizmu predrasuda karakterističnu za tinejdžere. A roditelji, eh, tek sa njima je muka! Ako ste i završili taj fakultet, neće valjati što nemate "roda nit' poroda", ili će biti problem što niste našli adekvatan posao "a ona mala Radina se tako lepo snašla", a ako ni to nije problem, e onda će biti vaš partner!  I mogu tako proći godine, sve u brizi šta će reći ostali, i da li smo ispunili neka očekivanja. Čija to? A šta je sa nama? Svako od nas ima neku svoju paradigmu uspeha, viziju kvalitetnog i ispunjenog života. I svoju čašu meda i žuči. I što bi nas onda bilo briga ako neko ne želi da se uda i ima decu, i zašto bismo sudili doktorskoj kćerki jer želi da bude frizerka? Zašto nas uznemiruje nečija odluka da izađe iz zone komfora i potraži sreću po sopstvenoj mustri?
Postoji jedna priča iz grčke mitologije, zove se "Prokrustova postelja". Prokrust je bio razbojnik koji je imao u svojoj gostionici dva kreveta. Visoke ljude bi stavljao u male krevete te im skraćivao noge da se uklope, a male ljude u velike, pa ih je razvlačio dok ne dostignu dužinu kreveta. Očigledno nas ni posle nekoliko vekova ova priča nije naučila da samo šnajderu treba da dozvolimo da nam uzima meru.Izvor:Blic zena | |
|
