Kako pomoći detetu da savlada strah od mraka

Kako pomoći detetu da savlada strah od mraka


Helena Nikolić
Autor: Helena Nikolić

Strah od mraka je veoma česta pojava kod dece, bilo da je u pitanju babaroga ili čudovište ispod kreveta koje ih plaši. Mi vam donosimo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da pomognete svome detetu.


Strah je potpuno normalan deo života svih nas, uključujući i našu decu. Obično počinje kad probamo nešto novo, drugačije i nepoznato.


U dečijim životima ovo se dešava na dnevnoj bazi, pa strah ima velike šanse da preuzme detetov život, posebno noću. Strah od mraka se obično pojavljuje u periodu života kad je dete dovoljno staro da ima osećaj za imaginarno.

Obično se pojavljuje u razdoblju od 2-3 godine kad su deca dovoljno velika da maštaju, ali ne i dovoljno sposobna da raspoznaju stvarnost od fantazije. Upravo iz tog razloga senka ormara ili zavese u uglu sobe u dečijim očima veoma lako postaje troglavo čudovište.


Šta uzrokuje dečije strahove?
U većini slučajeva to je uticaj televizije i računara, jer roditelji u većini slučajeva nisu u stanju da procene šta sve može izazvati strah kod dece.

Scene i zvukovi na televiziji stimulišu dečiji mozak izlažući decu stvarima koje možda odraslima nisu strašne, ali za decu mogu biti zastrašujuće. Obratite pažnju na sve što vaše dete gleda pa čak i kad su u pitanju crtani filmovi i programi za decu koji mogu biti neprimereni. Setite se samo zastrašujućih bajki koje su prepune veštica i čudovišta, a koje većina roditelja čita svojoj deci pred spavanje.

Uzrok straha mogu biti i sami roditelji koji nesvesno svojim rečima deci ulivaju strah, pa tako i deca koja se danju čine neustrašiva po noći postaju ranjiva i preplašena. „Budi dobar ili će babroga doći po tebe“ je ono što smo svi bar jednom čuli, a tu je još i plašenje vukom, lavom, nepoznatim ljudima,…


Šta uraditi
Za početak, ako se dete jako boji razgovarajte sa njim s poštovanjem i razumevanjem i nipošto ne omalovažavajte detetov strah. Ako od rođenja vašeg deteta radite na komunikaciji ni priča o strahu ne bi trebalo da predstavlja problem.
Nemojte govoriti detetu da je strah glup i da nema razloga da se plaši jer na taj način možete izazvati kod deteta osećaj stida i krivice.
Problemu pristupite ozbiljno, ali umereno, ne preterujte i ne preuveličavajte problem. Pažljivo saslušajte dete i pružite mu osećaj sigurnosti. Imenujte strah i objasnite detetu da je sasvim normalno da se plaši, pomozite mu da razume.
Nemojte da vas detetov strah izbaci iz takta ma koliko mislite da je besmislen, jer na taj način možete samo pogoršati stanje. Recite detetu da mu je dozvoljeno da vas zove ili pređe kod vas u toku noći kad se prepadne. Isto tako pitajte ga kako bi njemu bilo lakše da se manje plaši, da li da tata dolazi da ga obiđe na svakih pet minuta ili da ostavite upaljeno svetlo.
Ono što većina roditelja radi jeste da povede dete da mu pokaže da ne postoji čudovište u ormaru, a što je potpuno pogrešno. Na ovaj način vi dajete kredibilitet strahu i dajete detetu još više razloga da se plaši.
Pre spavanje zabranite gledanje crtića i zamenite ih čitanjem umirujućih i opuštajućih priča i bajki.
I na samom kraju ako znate da se dete plaši zbog nekog doživljenog stresa i mislite da mu ne možete pomoći, potražite stručnu pomoć, ali nipošto ne ignorišite.
Izvor:Lifepress magazin