Hoću/neću to da obučem: Kako izaći na kraj s dvogodišnjakom

[size=34]Hoću/neću to da obučem: Kako izaći na kraj s dvogodišnjakom[/size]



Dok je dete sasvim malo, roditelji mu biraju odeću po sopstvenom ukusu. Međutim, već u uzrastu od dve godine deca znaju šta hoće, a šta neće da obuku…

Prizor vam je sigurno poznat: devojčica je obukla maminu suknju i obula mamine cipele (i samo što ne padne, jer još uvek ne ume da hoda u takvoj obući). To je nešto što od srca nasmeje mnoge roditelje. Međutim, to, zapravo, nije nebitan momenat u životu deteta, jer ono imitiranjem odraslih uči kako osoba treba da se ponaša, sazreva i stiče samopouzdanje.
Razvijanje samostalnosti
Stručnjaci savetuju roditelje da što ranije uče svoju decu da se sama oblače. Time se ne vrši nikakav pritisak na decu – ona obično i sama pokušavaju da se obuku i ponosna su kada im to uspe.
Prepustite detetu da samo odredi trenutak kada će početi da se oblači (obično je to između druge i treće godine). U početku će biti nespretno pa mu malo pomozite, ali ga pustite da što više toga samo uradi, koliko god mu vremena trebalo.
Izbor boja i modela
Ako smatrate da je vaš dvogodišnjak još uvek mali da bi sam odabrao model i boju svoje odeće, niste u pravu. Tačno je da u ovom uzrastu deca još uvek ne razlikuju sve boje i nisu zainteresovana za “brendove”, modele i krojeve, ali će se zato osetiti bitnim i važnim ako ga, pri izboru odeće, pitate za mišljenje.
Pametan izbor odeće
Većina roditelja bira prodavnice i brendove prema sopstvenim materijalnim mogućnostima. Međutim, bez obzira na to da li će odeća vašeg deteta nositi poznatu ili nepoznatu etiketu, važno je da je izrađena od prirodnog materijala, da je topla i udobna. Sve ostalo je manje važno. Ipak, kada odabarete željeni komad odeće, stavite pred dete nekoliko modela i boja, a zatim ga pustite da samo odabere onaj koji mu se najviše dopada.
Prve “prave” cipelice
Kada dete počinje da hoda, treba da ima mekane i savitljive cipelice koje dopuštaju stopalu da se savija i pregiba prilagođavajući se terenu. Đon treba da bude tanak, a gornji deo cipele mekan i da prianja poput rukavice kako bi omogućavao slobodu pokreta. Cipelice treba da omogućavaju stopalu da se oblikuje na najspontaniji način – dobre su cipele koje se oblikuju pod težinom tela i koje daju detetu osećaj da hoda bosonogo.
Autor: Life Content, M.K.