Ranica na grliću materice

Iako se u našem narodu često može čuti podatak o postojanju
„ranice na grliću materice“, taj termin je neadekvatan, jer ne odgovara
istini on procesu koji se odvija na grliću i često nepotrebno plaši
pacijenta. Spoljašnjost grlića materice i vagine je prekrivena
pločastoslojevitim epitelom, koji je u zdravom stanju ružičaste boje.
Unutrašnjost grlića i uterusa je prekrivena cilindričnim epitelom, koji
je intezivno crvene boje. Ova dva epitela čitavog života jedinke
pokušavaju da se rašire i da prepokriju jedan drugog. Njihovo širenje je
uglavnom uslovljeno prisustvom određenog pH faktora (kiselost sredine),
a njihova idealna granica je spoljašnji otvor grlića.

Međutim,
u raznim životnim dobima i pod dejstvom raznih faktora može doći do
širenja cilindričnog („unutrašnjeg“, „uterusnog“, „crvenog“) epitela,
van spoljašnje ivice grlića i on tada postaje vidljiv prilikom pregleda
kao crvena „fleka“ oko otvora grlića, koja zahvata manju ili veću
površinu spoljašnjosti grlića. Ovo je još uvek fiziološko stanje, ne
predstavlja bolest i ne zahteva nikakvo lečenje.

Ali
pojava ovog epitela gde mu „mesto nije“, predstavlja predispoziciju za
lakše naseljavanje virusa, bakterija, hlamidija, mikoplazmi i gljivica, i
može predstavljati žarište infekcije. Tada je naziv „ranica“ prikladan,
jer označava zapaljenje i oštećenje tkiva. Dugotrajno prisustvo
infektivnog agensa i pokušaji ćelija da se odbrane i odstrane infekciju,
može napraviti niz poremećaja na ćelijama grlića, koji zahtevaju
lečenje.

Danas je dokazano da prisustvo određenih virusa
(tkv. onkogeni virusi) može potencirati razvoj karcinom ćelija grlića.
Karcinom grlića je najčešći karcinom kod žena u generativnom dobu. U
uslovima savremene ginekologije, on predstavlja 100% izlečivu bolest,
ako se otkrije i leči na vreme. Kada se prilikom ginekološkog pregleda
otkrije „crvena fleka“, potrebno je uraditi niz dijagnostičkih testova
koji mogu da izoluju uzročnika i da ukažu na prisustvo i težinu
oboljenja. Nalaz vaginalnog sekreta i cervikalnog brisa, bojenje ćelija
grlića po Papanikolau i kolposkopija mogu da sa velikom sigurnošću
postave dijagnozu. U nekim slučajevima potrebna je biopsija (uzimanje
komadića tkiva) grlića. Zavisno od nalaza testova, i lečenje je
različito. Najčešće je dovoljno antibioticima suzbiti infekciju i
spontano dolazi do smirivanja promena na grliću.
Kod upornih
infekcija, potrebno je lečiti i partnera i tragati za uzrocima
ponavljanih infekcija. Primena EKT (elektrokoagulacija) može ubrzati
lečenje i vratiti ravnotežu između ta dva epitela. U težim slučajevima
upala ili kada se dijagnostikuje karcinom, potrebno je operativno
ukloniti deo ili ceo grlić (konizacija).

U svakom slučaju,
nalaz „ranice“ na grliću zahteva redovne odlaske kod ginekologa,
adekvatnu dijagnostiku i lečenje, jer su ti postupci lako dostupni
svakom pacijentu, uglavnom bezbolni i minimalno traumatični, a dobrobit
za zdravlje ogromna.