Miomi - kako nastaju

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka
mioma nije poznat. Istraživanja pokazuju kako miom nastaje bujanjem
promenjenih glatkih mišićnih ćelija. Češće se javlja kod žena unutar
jedne te iste porodice što potvrđuje ulogu naslednog genskog faktora.
Postoje činjenice koje govore da estrogena stimulacija igra bitnu ulogu u
patogenezi mioma (javljaju se u generativnom periodu žene, uvećavaju se
za vreme trudnoće, a ima ih i kod žena koje uzimaju oralne
kontraceptive, pokazuju tendenciju smanjenja u postmenopauzi). Ove
činjenice pokazuju da hormonski faktor igra odlučujuću ulogu, ali se ne
može tvrditi da ih izaziva, već samo da utiče na njihov rast. Svaka
treća žena iza 35. godine života ima miom.

Klinička slika

Miomi
mogu imati simptome, ali nije pravilo. Simptome daje oko 35% mioma.
Miomi bez simptoma otkrivaju se slučajno pri pregledu. Simptomatski
miomi odlikuju se različitim intenzitetom, zavisno od veličine mioma,
njegove lokalizacije u materici, promenama mioma i o tome da li je žena
trudna ili ne.
Simptomi su sledeći: nepravilna i obilna krvarenja
iz materice čija je posledica anemija koju je obično teško lečiti, bol,
napetost u donjem delu trbuha koja nastaje zbog pritiska mioma na okolne
organe i strukture; ukoliko je tumor veliki, može uzrokovati venski
zastoj i trombozu i poremećaj pražnjenja debelog creva, neplodnost
(2-10% neplodnosti nastaje zbog mioma), spontani pobačaji - javljaju se
dvaput češće u žena sa simptomima mioma.
Miomi i trudnoća-2-10%
uzroka neplodnosti otpada na miome. Ukoliko je miom jedini uzrok
neplodnosti, nakon njegova odstranjenja, 40% bolesnica zatrudni. Ukoliko
miom postoji za vreme trudnoće, u drugom i trećem trimestru može dosta
da poraste, i da izazove prevremeni porođaj ili spontani pobačaj. Moguće
su i komplikacije nakon porođaja jer tada miom pojačano krvari i može
dovesti ženu u životnu opasnost.

Komplikacije

Miomi
deformišu matericu, pritiskaju jajnike i jajovode pa mogu doprineti
nastanku neplodnosti. Maligna promena mioma je vrlo retka; javlja se u
svega 0,1 - 0,5% slučajeva. Komplikacije koje miomi uzrokuju na drugim
organima i organskim sistemima uključuju nastanak teške anemije zbog
obilnih krvarenja. Manjak gvožđa koji tako nastaje često je vrlo otporan
na lečenje. Veliki miom vrši pritisak na okolne strukture, što je
neugodno i opasno kod pritiska na mokraćni sistem i debelo crevo kada
nastaje poremećaj oticanja mokraće i stolice.

Dijagnoza

Postavlja
se na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda koji se može dopuniti
digitorektalnim pregledom (pregled zadnjeg dela debelog creva). Koristan
je ultrazvučni pregled, histerosalpingografija (metoda kod koje se
kontrast ubrizgava u matericu i jajovode i dobije se slika unutrašnjosti
tih organa). histeroskopija (posmatranje unutrašnjosti materice
optičkim instrumentom).

Lečenje

Miom
nije isti kod svake žene, lečenje zavisi od niza faktora - starosti
žene, broja porođaja, je li trenutno trudna ili priželjkuje trudnoću, od
simptoma, lokalizacije tumora, opšteg zdravlja i postojanja
komplikacija u samom miomu ili u drugim organskim sistemima. Mali miom,
bez komplikacija i simptoma, može se lečiti hormonski (anGnRH - analozi
gonadotropin oslobađajućeg hormona). Ovim lečenjem postiže se smanjenje
mioma u oko polovine bolesnica, što je često dovoljan terapijski učinak.
Koristi se ukoliko žena želi još dece, ukoliko iz bilo kojih razloga ne
može pristupiti hirurškom zahvatu odstranjenja mioma ili materice i kao
priprema za operativno lečenje
Veliki miom, koji uzrokuje
simptome i razvija komplikacije preporučljivo je hirurški lečiti. Može
se odstraniti samo miom (miomektomija) ili cela materica
(histerektomija), što zavisi takođe od navedenih faktora i ženine želje
za trudnoćom.