Katarakta kod najmlađih

DVADESETORO od hiljadu novorođene dece rodi se sa urođenom kataraktom. Sa ovim ozbiljnim očnim problemom genetika nema nikakve veze, već se poremećaj razvija još u utrobi majke.

Međutim, i kada postoji, katarakta nije uvek za operaciju - sočivo se menja samo onda kada bolest ometa razvijanje vida.

A, to se jasno vidi još u prvim nedeljama ili mesecima bebinog života: kada je katarakta totalna, zenica je bela, beba ne prati pogledom predmete ili lik majke, dok se delimična katarakta prepoznaje po oku koje „skreće“ ka unutra, pa je strabizam u stvari signal roditeljima da odvedu dete kod oftalmologa.

Profesor dr Branislav Đurović, hirurg-oftalmolog u Očnoj bolnici „Profesional“, kaže da se totalna katarakta operiše odmah, jer ako se intervencija odlaže, oko gubi mogućnost da ikada razvije vid.

- Kod delimičnih katarakti čeka se optimalno vreme za operaciju, a najbolje je da se zahvat izvede nakon napunjene prve godine života - precizira dr Đurović.

Operacijom katarakte ugrađuje se sočivo koje detetu ostaje do kraja života, čime se omogućava oku da prima svetlosne signale i tako, vremenom, razvija vid. Zato je kod delimične katarakte bolje da se ona nalazi na oba oka, jer nijedno oko tada nema „prednost“ u razvijanju vida.

Kod jednostrane katarakte operacija je, međutim, samo deo rešenja, jer je nastavak lečenja, odnosno sprečavanje slabovidosti na operisanom oku, dugotrajniji i mukotrpan proces.

- Najviše što može da se postigne operacijom jednostrane katarakte i kasnijim dugogodišnjim „vežbanjem“ oka je da oko razvije tek polovinu svojih mogućnosti za razvijanje vida, i to pod uslovom da se intervencija izvede u prvoj, najkasnije drugoj godini života - objašnjava profesor Đurović. - Najveći napor, dakle, sledi posle urađene operacije, jer svaka pauza u uvežbavanju oka može potpuno da vrati proces unazad i da se izgubi i onaj vid koji je do tada popravljen, a tada ga je nemoguće vratiti.

Retko kad se, međutim, katarakta javlja usamljena. Uz nju se često javljaju i dalekovidost, astigmatizam ili drugi nedostatak koji je uz kataraktu uzrok lošeg vida.

Vrlo često su, međutim, potrebne i dodatne intervencije, obično u narednih dve do tri godine nakon ugradnje sočiva.

- Razlog su burne reakcije detetovog oka na operaciju i intenzivnog ožiljnog procesa i upala koji stvaraju priraslice, a to sve može da poništi rezultate prethodno izvedene operacije katarakte - napominje dr Đurović.