Važnost čistog vazduha i sunčeve svetslosti za zdravlje beba
Kao god u svakog drugog bića, tako isto i u odojčeta su čist vazduh i sunce dve osnovne potrebe. Potrebni su mu isto toliko koliko i majčino mleko. Jer bez sunca i čistog vazduha nema zdravlja, a bez zdravlja nema ni napretka.
Na svež vazduh dete treba da se navikava odmah po rodjenju. I to bez obzira na godišnje doba. Ovo navikavanje obično počinje povremenim otvaranjem prozora u sobi. Postepeno, prozori se drže prvo odškrinuti, pa sve duže otvoreni, dok se naposletku dete ne navikne da provodi dan i noć u sobi sa otvorenim prozorom. Od oštrog vazduha i promaje odojče se može lako zaštititi platnenom zavesom ili naročitim paravanom. Ako je hladnije, moraće se u postelja malo bolje utopliti.
Kad da se počne sa izlaskom beeb na svež vazduh?
To zavisi koliko od odojčeta toliko i od vremenskih prilika. Leti, na primer, jedno zdravo i napredno odojče može da se iznosi u šetnju od treće nedelje po rodjenju. U rano proleće i u poznu jesen na prve izlaske nekad mora da se čeka do drugog meseca. A tako i zimi.
Ipak, u jednom nestalnom i nevernom podneblju, kao što je naše, na godišnje doba ne treba se mnogo osvrtati. Po lepom vremenu zdravo odojče se može uvek izneti u šetnju, samo ako nema jačeg vetra i ako je temperatura napolju iznad 0°C. Nije u pitanju, dakle, da li je napolju hladno ili toplo, već da li je suvo ili vlažno. Suv vazduh je uvek bolji i zdraviji nego vlažan, pa i kad je hladan. Prema tome, kad je vreme vlažno, maglovito ili kišno, pogotovu ako ima jačeg vetra, od šetnje se mora odustati.
Kao što već znamo, odojče je vrlo osetljivo prema velikoj vrućini, te, prema tome, leti je najbolje vreme za izlaske od 7 do 10 časova pre podne, i od 5 do 7 posle podne; zimi od 10 izjutra do dva časa posle podne.
U početku novorodjenče je dosta osetljivo prema spoljašnjem vazduhu. Stoga, prve šetnje treba da su nešto kraće — četvrt, do najviše pola časa. Onda vremenom sve duže dok se dete ne navikne da na čistom i svežem vazduhu provede dva-tri časa dnevno, čak i više.
Ako je odojče na svet došlo zimi, moraće se nešto pažljivije pripremiti za izlazak. Odojče se prvo spremi kao da će da se iznese u šetnju, i za odredjeno vreme se drži u naručju i nosa po sobi pored otvorenog prozora. Posle nekoliko dana, pošto je već naviknuto na svež vazduh, odojče se iznese u šetnju.
Boravak na čistom vazduhu ne predstavlja nikakvo pitanje ako porodica živi u seoskoj sredini ili i u gradskoj kad se ima neki vrtić ili čisto, prostrano dvorište. Tu odojče može da provede dobar deo dana u svojoj kolevci, jaslicama ili ogradici, naročito leti. Razume se, ako ima hladovine.
U gradskoj sredini, ako nema vrta ni dvorista, odojče se mora iznositi u neki od javnih parkova, i što dalje od ulične gužve i prašine. Vreme iznošenja treba izabrati s obzirom na vremenske prilike i godišnje doba; starati se da ovi izlasci budu između obroka, te da se odojče ne hrani u parku. Naravno, za ove izlaske potrebna su kolica. Kad je vreme hladno, odojče se mora bolje utopliti i pokriti. Pogotovu ako je naviklo da u kolicima za vreme šetnje spava.
Naposletku, ne sme da se zaboravi da čistog vazduha ima ne samo u parku ili bašti nego i u svakoj dobro provetrenoj sobi, na verandi i balkonu.
Ostajući na svežem vazduhu, odojče je izloženo i blagotvornom dejstvu sunca. Samo što sunčani zraci ne mogu da prodru kroz odelo, već deluju neposredno na golu kožu, u kojoj se dejstvom ultraljubičastih sunčanih zrakova stvara vitamin „D”. Prema tome, da bi dejstvo sunca moglo da se dobro iskoristi, odojče se mora posebno sunčati.
Sa sunčanjem odojčeta može da se počne dosta rano, otprilike od trećeg meseca po rodjenju. Ako ne smetaju vremenske prilike — ako nije vlažno, vetrovito ili hladno.
Leti dete može da se sunča u dvorištu ili vrtu, na verandi ili pri prozoru, najbolje izjutra, dok sunce još nije jako. Položi se na majčino krilo ili neki stočić, ili u svoj krevet, a nikako u kolica ili u jaslice, i okrene tako da ga sunce bije sa temena. U početku otkriju se samo noge, pa idućih dana i trbuščić, onda ledja i, najzad grudi. Ako vreme nije toplo, otkriju se i sunčaju samo noge.
Prvih dana izlaganje suncu treba da je kraće — svega tri do pet minuta. Vremenom se onda produžava po minut-dva dnevno, prema tome koliko je jako sunce. Postepeno, odojče se može naviknuti da se sunča i po pola časa dnevno, pa i više. Razume se, ako nije jako sunce i vrućina. U toku sunčanja odojče se ostavlja da leži pola vremena na ledjima, pola na trbuhu. Najzad, valja imati na umu, i o tome voditi računa, da svako odojče ni sunčanje ne podnosi podjednako.
Za sunčanje zimi potrebna je naročita soba, okrenuta jugu. Ova soba treba da je umereno zagrejana, vrata treba da su zatvorena, prozor pri kome se dete sunča da je potpuno otvoren. Od sunčanja kroz zatvoren prozor nema nikakve koristi pošto staklo ne propušta ultraljubičaste zrake.
Ako se dogodi da se koža u toku sunčanja malo više zacrveni i opali, sa sunčanjem se mora za koji dan prekinuti. Opečenu kožu treba namazati bornim vazelinom ili nekim drugim, sličnim sredstvom.
Šta česti izlasci i boravak na svežem vazduhu vrede za odojče, to nam pokazuje njegov izgled i svežina, njegov način uzimanja hrane, dobra narav i otpornost i čvrstina. Pa, i pored svega toga, ima, i to dosta, majki koje svoju decu kao da čuvaju od svežeg vazduha, naročito zimi. I drže ih i dan i noć u za- tvorenoj, vrlo često pregrejanoj sobi. Boje se hladnoće i nazeba. Ova deca, sa svojom bledom bojom, rdjavim izgledom, slabom otpornošću i nemanjem apetita, najbolji su dokaz koliko te majke greše.
Izvor:Trudnoca info
Sre Jul 17, 2013 10:05 pm
