Životne karakteristike bebaOdojče se rađa sa svim priborima tela koje ima i odrastao čovek. Samo što su oni nekad nedovoljno razvijeni, a nekada nesavršeni i nezreli. i ne samo to, već su i neke njihove radnje jedne pojačane, druge nedovoljne, a treće odsutne.
Odojče diše brže nego odrastao čovek, što je lako razumeti ako se ima na umu koliko su velike potrebe za kiseonikom tela koje brzo raste i mnogo troši. Prvih dana po rođenju broj disanja u minutu iznosi prosečno pedeset, pa se postepeno do druge godine smanji na oko trideset, a do treće i na dvadeset i pet u minutu.
Zdravo odojče diše mirno i nečujno, nekad dublje, nekad nesto pliće. Retko ravnomerno. Pogotovu kad se budi, sisa ili plače ili kad nešto posmatra. Za vreme spavanja disanje je ne samo mirnije nego i sporije. U drugoj godini već je pravilnije, a u trećoj sasvim ravnomerno.
Brzina disanja može da se pravilno oceni i izbroji samo onda kad je dete mirno, najbolje kad spava I to okom.
Srce je u odojčeta u srazmeri sa ostalim delovima tela, nešto jače razvijeno. I optok je krvi dvaput brži nego u odraslog. Posve razumljivo ako se zna da je telu koje raste potrebna veća količina prečišćene krvi i hranljivih sastojaka koje ona sa sobom donosi u njegova tkiva. U novoroćenčeta broj udara bila iznosi oko 140 do 150 u minutu, pa se u toku prve godine života postepeno spušta na 110—120, a u toku druge na približno 100 u minutu.
Ni srčani rad u odojčeta nije uvek ravnomeran, već je do izvesne mere zavisan od trenutnih promena u načinu života. Tako, na primer, kad odojče spava, udari su nešto redji, dok, naprotiv, kad je budno i kad plače prilično su češći.
Ishrana je odojčeta vrlo jednolika i u prvim mesecima po rodjenju sastoji se isključivo iz majčinog mleka. Njegov pribor za varenje je podešen da, bar u prvim mesecima, vari samo ovo mleko. Svako drugo mleko u to vreme za njega je uvek strano, nekad i opasno. Pogotovu kad je neispravno. A kako odojče koje se veštački hrani češće oboleva i od infektivnih oboljenja, tim postaje još više opasno, pošto ova mogu lako da dovedu do kad lakših kad težih poremećaja varenja i ishrane. I to utoliko lakše ukoliko je odojče mlađe.
U naprednog i pravilno hranjenog i negovanog odojčeta temperatura u čmaru se kreće izmeću 36, 8° i 37, 2°C, a najčešće oko 37, 0°C I nasuprot temperaturi u odraslog čoveka, prilično je jednolika, bez jutarnjih i večernjih kolebanja. Ali ova jednolikost traje samo dotle dok odojče živi jednoličnim načinom života. Krajem prvog polugoća, kad odojče počinje da menja svoj način života, temperatura već postaje dosta nepravilna i donekle koleblljiva. Jača kolebanja ne nastaju pre nego što odojče počne da puže i da hoda.
Živčano središte koje reguliše temperaturu tela u odojčeta donekle je nezrelo.I stim u vezi i temperatura mu je dosta nepostojana. Prvih dana po rodjenju, a ponekad i prvih nedelja, ni zdravo odojče nije u stanju da temperaturu svoga tela održava uvek na istoj visini. Pogotovu ako nije utopljeno kako treba.Ilp je za duže vreme izloženo suvišnoj toploti ili velikoj hladnoći okoline. U svakom slučaju, sva iole |jača odstupanja su obično dokaz slabog telesnog sastava ili pogrešne ishrane i rđave nege. Povišena temperatura tela u odojčeta znak je nekog infektivnog oboljenja, poremećaja varenja, dok snižena većinom odaje slab telesni sastav (nedonošče ili urodjeno nemoćno odojče) , produženo gladovanje ili slabu negu. Jače i za duže vreme snižena temperatura može ponekad da ima isto tako rdjav značaj, ako ne i gori nego povišena.
Odojče se slabo brani od klica koje prouzrokuju oboljenja. I nije sposobno da, bar za jedno vreme, izradjuje u dovoljnoj meri protivtela, te lako oboli od izvesnih infektivnih oboljenja, pogotovo ako se ne doji. Ima svega dva – tri infektivna oboljenja (male boginje, šarlah i, donekle, difterija) prema kojima je, bar u prvim mesecima, potpuno otporno. Samo što je tu otpornost ono steklo pre rođenja, dok je bilo u utrobi svoje majke. I to putem njene krvi.
San kod zdravog odojčeta je dug i dubok. Što je mlađe sve dublji i duži. Novorođenče provodi život skoro isključivo u snu. Kao da produžuje onaj način zivota kojim je živelo u utrobi majčinoj. Nikakav spoljašnji nadražaj ni potreba, izuzev nagona gladi i zeđi, nije, možda, u stanju da prekine ovaj san. Spavanje i sisanje to je sve što mu ispunjuje život.
U toku vremena i uporedo sa razvojem čula, san postaje nešto površniji i srazmerno kraći. Od trećeg meseca otprilike osamnaest do dvadeset, a u drugom polugodju šesnaest časova u dvadeset i četiri časa. I u toku druge godine života odojče još uvek više spava! nego što je budno, otprilike dvanaest do četrnaest casova dnevno. Naravno, ako se odojče, a tim samim i njegov san, neguje kako treba. trajanje sna, dakle, ne zavisi samo od deteta nego i od ishrane i nege koja mu se pruža.
U toku prvih nedelja života, položaj koji jedno zravo i napredno odojče zauzima pri spavanju veoma podseća na položaj koji je imalo dok je bilo u utrobi majčinoj. Nožice su prikupljene uz trbuščić, a ručice sa stegnutim pesnicama u laktovima savijene naviše zabačene. Oči i usta su zatvoreni. Samo slabo i nežno odojče spava otvorenih usta i očiju, sa pruženim nožicama i opuštenim ručicama.
Pored izvesenih postoje i druge posebnosti, i to kako u pogledu pojedinih radnji tela tako isto i u načinu na koji se odojče ponaša prema sredini u kojoj se podiže. A sve ovo samo potvrđuje činjenicu kako je odojče zbilja jedno još nezrelo i veoma osetljivo biće. Osetljpvo često prema i najmanjoj grešci u ishrani i nezi koja mu se pruža, utoliko više ukoliko je mlađe.
Ako se sve ovo bude ozbiljno shvatilo, onda neće biti od potrebe da se duže dokazuje kako je za dobar i uspešan odgoj odojčeta potrebno pre svega dobro poznavanje njega samog. Bez toga se ne može zamisliti dobra i pravilna nega odojčeta.
Izvor:Trudnoca.info
Ned Dec 15, 2013 9:26 pm
