ZNAJU KO JE ŠEF Već sa 10 meseci bebe shvataju da je moć važna. Dok su im pokazivali veću i manju kocku kako utiču jedna na drugu, pokazalo se da deca duže gledaju (što indikuje veće iznenađenje) kada velika bude ispred male, nego kada mala bude ispred velike. Otkriće koje je obljavljeno u januaru 2011. u časopisu “Science” ukazuje da bebe razumeju društvenu hijearhiju i znaju da veličina često određuje ko je glavni. Rezultat sugeriše da su modeli društvene interakcije “ugrađeni” u čovekov mozak.
RAZUMEJU PSEĆA OSEĆANJA Čak pre nego što izgovore prvi put “mama” ili “tata”, bebe mogu da dešifruju osećanja. Ali, radi se o osećanjima psa. Studija iz 2009. pokazuje da šestomesečne bebe umeju da povežu zvukove ljutitog režanja ili radosnog laveža sa fotografijama pasa koji imaju pozu koja odgovara tim zvukovima. “U socijalnom okruženju osećanja su prva stvar koju bebe pokupe”, rekao je vođa istraživanja Ros Flom profesor psihologije na univerzitetu u Juti.
RAZUMEVANJE RASPOLOŽENJA I EMOCIJA Iako vaša beba još ne priča, ona zna kada ste neraspoloženi ili tužni. Kada napune pet meseci bebe prilično precizno umeju da razlikuju tužnu pesmu od vesele. Do devetog meseca bebe nauče da razlikuju zvuke melanholične Betovenove Sedme simfonije od nekih bržih kompozicija.
ROĐENE DA ĐUSKAJU Kada smo već kod muzike, izgleda da najmlađi ne mogu da joj odole. Ne samo da su im uši željne ritmova, već zapravo umeju i da igraju, pokazali su rezultati istraživanja iz 2010. Da bi testirali sposobnost beba da igraju, naučnici su puštali snimke klasične muzike, melodije brzih ritomva i govora bebama, a onda su kamerom snimili rezultat. Istovremeno su angažovali baletane i balerine koji su analizirali koliko su dečji pokreti bili usklađeni sa muzikom. Bebe su pomerale ruke, šake, noge, stopala, trup i glavu dok je puštana muzika u većoj meri nego kada im je puštan govor. Ovo otkriće sugeriše da je veština igranja ljudima urođena.
EFEKAT OGLEDALA U ODNOSU NA DEUGE LJUDE Jedno istraživanje sprovedeno 2009. otkriva da kada devetomesečna beba gleda odraslog čoveka kako hvata neku stvar, motorni sistem u njenom mozgu se aktivira tako da ona misli da i sama pokušava da uhvati tu stvar. Naučnici tvrde da se radi o “ogledalo neuronima”. Ove ćelije u mozgu se “uključuju” i tokom posmatrane i realne aktivnosti, a do sada su mereni samo kod majmuna. Imitirajući pokrete odraslih deča uče. To je ujedno prvi korak u socijalizaciji.
BRZO UČE DOK SPAVAJU Da uče i dok spavaju pokazuje istraživanje iz 2010. U eksperimentu sa 26 beba koje su spavale, a bile stare dan ili dva, naučnici su im puštali jednu notu koju je pratio dašak vazduha usmeren ka njihovim očima i to 200 puta za pola sata. Mreža sa 124 elektrode je bilazakačena za njihove glave i lice, tako da je tokom eksperimenta snimljena moždana aktivnost svake bebe. One su brzo naučile da očekuju vazduh na licu pošto čuju određeni ton. Zatezale su kapke odmah pošto su čule notu.
ZNAJU I MATEMATIKU Bebe razlikuju broj dva i tri. Još 2006. je napravljen eksperiment u kom su sedmomesečnim mališanima dva ili tri ženska glasa govorila:”Vidi!” Onda su bebe morale da izaberu, gledajući video snimak, deo na kom su dve ili tri žene koje to izgovaraju. Bebe su provele mnogo više vremena gledajući slike u kojima je broj žena odgovarao broju glasova koje su prethodno čule.
DOBRO PROCENJUJU KARAKTER Procenjivanje da li je neka osoba od pomoći ili je potencijalno štetna po nas je ključna stvar kada je sklapanje prijateljstava u pitanju. Kajli Hemlin sa univerziteta Jejl je šestomesečnim i desetomesečnim bebama pokazala predstavu sa lutkama, to jest različitim oblicima sa ljudskim osobinama. Tako je jedan oblik pomagao drugom da se popne uz brdo. U drugoj sceni treći oblik je gurnuo onoga ko se penje. Mališani su na kraju morali da izaberu koji oblik im se najviše sviđa. U obe starosne grupe, većina beba je izabrala oblik koji je pomagao drugom. Ova procena ličnosti je možda prvi bebin korak u formiranju etičkih načela.
Sre Jan 08, 2014 12:09 am
