Dobijanje na tezini

Najmanja preporučena težina koju zdrava dojena beba, u prvih 3 meseca može da dobije za jednu nedelju, je od 113 do 227gr. Tako će do, otprilike, petog ili šestog meseca života udvostruciti težinu koju je imala na rođenju.
Rast u visinu je prosečno 2,5cm za mesec dana, a obim glave se prosečno poveća za 1,27cm mesečno tokom prvih šest meseci života.
Bebe najviše napreduju tokom prva tri meseca, onda se taj napredak znatno usporava.

• Dojene bebe starosti od 4-6 meseci u proseku dobijaju od 85-145gr nedeljno, a dojene bebe starosti od 6-12 meseci dodaju na težini 45-85 gr nedeljno.  Sa godinu dana starosti, prosečna dojena beba teži oko 2,5 puta više nego na rođenju, povećala je visinu za oko 50%, a obim glave za oko 33%.
  

Ne opterećujte se čestim merenjem bebe. Vage su baždarene različito pa su moguća velika odstupanja koja vas mogu nepotrebno zabrinuti. U većini slučajeva dovoljno je da se merenje bebe obavi prilikom redovnih kontrola kod pedijatra.
Ali, nije samo težina bebe bitna. Mora se gledati celokupno stanje i ponašanje bebe. Koža normalne, zdrave dojene bebe treba da je ružicasta,  meka i vlažna na dodir. Ako je blago uštinemo i pustimo, koža se odmah vraća u prvobitno stanje, ne zadržava izgled uštinute koze. Ako je pritisnemo, ne ostaje udubljena, već odmah vrati prirodan izgled. Tkivo oko očiju i u usnoj šupljini je vlažno i ružicasto. Ovo su znaci da beba dobija dovoljno tečnosti. Beba koja se smeši, svakodnevno uspostavlja kontakt sa očima majke, zanima ga okolina, imitira izraze lica, ima dobar mišicni tonus, i pokazuje normalne znake razvoja verovatno dobija dovoljno hrane.
Još jedan način da vidite dobija li vasa beba dovoljno hrane je brojanje mokrih i pokakanih pelena. Za prva dva dana života bebe normalno je da ima 1-2 mokre prelene. Počevši sa 3-4 dana života, bebine mokre pelene i broj stolica tokom dana se povećava. Tada beba treba imati barem 6 mokrih pelena, i barem 2 stolice dnevno. Urin dojene bebe je obicno bezbojan. Posle prve nedelje života, novorođence treba imati 4-6, pa i više stolica dnevno. Posle 6 nedelja života, broj stolica se smanjuje.  Kod nekih beba se dešava da stolica izostane i po nedelju i dve dana. Dok se god beba ponaša normalno, izgleda dobro i dobro napreduje u težini, ovo nije stvar za zabrinjavanje. Nije poželjno nikakvo stimulisanje pražnjenja creva. Na kraju se stolica ipak pojavi, i izgleda uobičajeno i normalno.  Prva stolica kod novorođene bebe se naziva mekonijum,  ima crno-zelenkastu boju, gusta je i lepljiva. Nju beba obično izbaci u prva dva dana života. Od trećeg dana života, stolica je retka, zlatno žute do boje senfa, i ima zrnastu strukturu. Veličine je kovanice.
Beba koja dobija dovoljnu količinu majčinog mleka sisa na vrlo specifičan način. Ali pripazite, to što beba drži dojku u ustima i pomera usta kao da sisa, ne znači nužno i da guta mleko. Podoj beba započinje brzim neujednačenim pokretima vilice. Nakon nekoliko sekundi ili minuta, pokreće se refleks otpuštanja mleka, pa beba ujednačenim ritmičkim pokretima guta mleko koje samo teče. Kad beba efikasno guta, uz ritmičke pokrete usana i obraza, može se primetiti i lagano pomeranje bebinih ušiju i kože oko slepoočnica. Uz to, majka u tišini može da cuje zvuk gutljaja, zatim kratku pauzu, pa opet gutljaj, pa pauza, i tako dalje. Beba bi trebala bar nekoliko minuta po svakom podoju gutati tačno na ovaj način.
Neke situacije vas mogu zabrinuti, ali one najčešće nemaju veze sa napredovanjem bebe.
Pročitajte i kako da poboljšate napredak vaše bebe u težini.
Ubrzano dobijanje na težini
Kada beba dobija na težini brže nego što je uobičajeno, majka se može zabrinuti i zapitati se da li je to put prema gojaznosti u odrasloj dobi.
Kada govorimo o isključivo dojenoj bebi mlađoj od šest meseci, mama može biti bez brige. Majčino mleko nema “praznih kalorija”, kao što je to slučaj kod potpuno prerađenih namirnica. Nije dokazano da će deca koja ubrzano napreduju samo na majčinom mleku, imati problema sa prevelikom težinom u starijoj dečjoj dobi, kao adolescenti ili odrasli ljudi. Ako vam se vaša beba čini previše bucmasta i možda preteška za svoj uzrast, imajte na umu da ove “zalihe” koje se akumuliraju u ovom relativno pasivnom dobu dok beba iskljucivo sisa, predstavljaju pripremu za izuzetno aktivno vreme koje sledi kada dete starosti od 1 do 2 godine propuzi i prohoda. Obično u starosti od 2-3 godine te se zalihe prirodno potroše i dete se vizuelno izduži i “stanji”.
Potrebe za hranom su različite i individualne kod svakog deteta,  i ograničavanje dojenja u smislu proređivanja podoja ili uvođenja čaja ili vode kao zamene za obrok majčinog mleka, ne vode prema zdravijem detetu. Ako odlučite da ograničite rast stavljajući bebu na dijetu, postoje rizici koji nisu zanemarljivi. Ako je beba mlađa od šest meseci i već uz majčino mleko dobija i dohranu, treba naglasiti da  rano uvođenje ostalih namirnica osim majčinog mleka može dopineti preteranom hranjenju. Kako bebe ne mogu jasno dati do znanja kada su primile dovoljno hrane, postoji rizik da će majka dete hraniti previše i tako početi obrazac hranjenja koji zanemaruje detetove znake.
Ukoliko dohrana čini znatan deo detetove ishrane, a majka želi da je smanji, to može učiniti postupno na način da češće doji kako bi joj se količina mleka povećala i bila dovoljna da podmiri sve potrebe deteta.
Ako je dete starije od šest meseci i u dohrani jede visoko kalorične namirnice, pa izuzetno brzo dobija na težini, majka može ponuditi prirodniju i zdraviju vrstu hrane, kao što su sveže voće i povrće. Takođe ne treba zaboraviti da je majčino mleko osnovna hrana tokom cele prve godine života deteta. Dohranu treba smatrati kao dopunu dojenju tokom tog razdoblja.
Napisala Marija Milanović