Muski sterilitet

Bračni sterilitet u 25% slučajeva nastaje kao posledica nedovoljnog broja spermatozoida u ejakulatu muškarca.
Poznati uzroci muškog steriliteta posledica su poremećaja funkcije testisa, poremećaja transporta sperme, ili poremećaja funcije moždanih struktura (hipofize i hipotalamusa), čija je normalna funkcija neophodna za normalan rad testisa.
Pa ipak, kod gotovo 50% pacijenata etiologija muškog steriliteta nije jasna. Osnovni test za procenu stanja spermatozoida je tzv. spermogram, u kome se procenjuje broj spermatozoida na ml, oblik i izgled spermatozoida i njihova pokretljivost.
Spermogram zdravog muškarca trebalo bi da ima više od 48 miliona spermatozoida na ml, sa više od 63% pokretnih i sa više od 12% onih koji imaju normalnu morfologiju. Smanjena mogućnost za oplodnju postoji kod onih muškaraca koji imaju manje od 13 miliona spermatozoida po ml, sa manje od 32% pokretnih i manje od 9% normalnog izgleda. Tako se rezultat definiše kao azoospermija (odsustvo spermatozoida) ili oligospermija (smanjen broj spermatozoida).
Ispitivanje hormona muškaraca sprovodi se nakon pregleda sperme. Testosteron je osnovni muški hormon koji luče testisi i može biti smanjen ukoliko je oštećeno tkivo testisa ili ukoliko hipofiza ili hipotalamus ne luče dovoljno hormona (FSH i LH) koji su neophodni za normalan rad testisa.
Stečeni poremećaji u funkciji testisa mogu se odlikovati time što je oštećen spermogram, a nivo testosterona je u normalnim granicama. Takve abnormalnosti mogu biti posledica virusnih infekcija (najčešće zauške) ili druge infekcije kao što su tuberkuloza ili seksualno prenosive bolesti.
Pojedini lekovi za lečenja maligniteta veoma su štetni za spermatozoide. Zloupotreba muških hormona radi jačanja muskulature takođe nepovoljno deluje na spermatozoide. Oštećenje spermatozoida nastaje kod onih muškaraca koji nemaju spuštene testise u skrotum, već ostaju u trbuhu, gde na njih nepovoljno deluje lokalna temperatura. Radi definisanja lokalnog i hormonskog statusa, neophodni su pregledi endokrinologa i urologa.
Od 40 do 50% muškog steriliteta je nepoznatog (idiopatskog) porekla!


Šta je normozospermija?
Ejakulat minimum 2 ml, koji sadrži minimum 20 miliona spermatozoida po ml, ili minumum od 40 miliona ukupnog broja spermatozoida, od kojih je bar 35% pokretnih, i minimum 30% je normalnog oblika.

Šta je azoospermija?
Potpuno odsustvo spermatozoida u ejakulatu. Ukoliko je azoospermija posledica urođene ili stečene opstrukcije izvodnih kanala, govorimo o obstruktivnoj azoospermiji, a ukoliko je ista posledica oštećene funkcije testisa i neadekvatne spermatogeneze, radi se o neobstruktivnoj azoospermiji.
Metode kojima se može direktno iz testisa doći do spermatozoida koji se izvode u našoj bolnici, uključuju punkciju epididimisa (PESA – Perkutana epididimalna  aspiracija spermatozoida), punkciju testisa (TESA – testikularna  aspiracija spermatozoida) i direktno uzimanje spermatozoida iz isečaka testisa dobijenim hirurškim putem (TESE- testikularna  ekstrakcija spermatozoida). Ukoliko se radi bilo koja metoda dobijanja spermatozoida direktno iz testisa, radi se postupak mikrofertilizacije (ICSI).


VAŽNO
Često određeni faktori mogu biti uzrok lošeg kvaliteta sperme kao na primer pušenje, alkohol, upotreba anaboličnih steroida, ekstremni sportovi, povećana skrotalna temperatura: korišćenje saune ili profesionalno izlaganje izvorima toplote. Mnogi lekovi mogu da utiču na produkciju sperme.

SPERMOGRAM


Kada se trudnoća ne dešava godinu i više dana, jedna od prvih analiza koja se radi u okviru ispitivanja plodnosti para je spermogram sa spermokulturom. Uzorak se obezbeđuje masturbacijom u posebnoj prostoriji u laboratoriji, ili ponekad se ejakulat može doneti u laboratoriju (ali samo ako je to moguće veoma brzo učiniti). Spermogram se obično analizira nakon što je muškarac apstinirao 3 do pet dana, a dva dana nije pio alkohol. Rezultati su najčešće gotovi u roku od 24 sata.

Normalne vrednosti spermograma su:


volumen: 2-8 ml
Smatra se da i nešto niže i više vrednosti – od 1,5 do 10ml ne moraju da ukazuju na problem.

boja: bela ili žućkasta
Boja koja odstupa od uobičajenih vrednosti može da ukaže na zdravstveni problem.

likvefakcija: unutar 20 minuta
Sperma se najpre zgrušava, a onda se pod uticajem enzima pretvara u tečnost. Ukoliko se ovo ne dogodi posle pola sata, to znači da spermatozoidi ostaju u grudvicama pa je oplodnja veoma otežana ili nemoguća. Ukoliko se spermatozoidi slepljuju jedan za drugi, taj proces naziva se aglutinacija

pH: 7,2 - 8,0
Ejakulat treba da bude blago alkalan, nasuprot kisele sredine unutar materice.

koncentracija spermatozoida: > 20 mil./ml
Treba napomenuti da je oplodnja moguća i ukoliko je broj spermatozoida manji, a naročito ako je visok procenat progresivnih, odnosno brzo pokretnih.

pokretljivost: > 50 % progresivnih ili 25 % brzo progresivnih
Spermatozodi se različito kreću. Jedan broj je progresivno pokretan, jedan sporo pokretan, a postoje i slabo pokretni i nepokretni spermatozoidi. Što ima više brzo pokretnih, odnosno progresivnih spermatozoida, to je kvalitet semene tečnosti bolji.

morfologija: > 40 % normalnog oblika


U svakom ejakulatu može se naći neki procenat deformisanih spermatozoida, a ukoliko je on veliki, to otežava ili onemogućava oplodnju. Spermatozoidi mogu imati anomaliju glave, vrata, sedine tela, repa ili citoplazmatske kapljice.

leukociti: < 1 mil./ml
Povećan broj leukocita ukazuje na infekciju pa se preporučuju dodatne analize.

Oligospermija – smanjen broj spermatozoida po mililitru sperme.
Astenozospermija – smanjen broj progresivno pokretljivih spermatozoida.
Oligoastenozospermija – i premali broj spermatozoida i smanjena pokretljivost.
Azospermija – odsustvo živih spermatozoida.