Gestacijski dijabetes

Gestacijski dijabetes je stanje poremećenog metabolizma glukoze i delovanja insulina, specifično za trudnoću - javlja između 24. i 28. nedelje kod zdravih žena, tačnije onih koje inače ne boluju od šećerne bolesti .. Zahvata 3-5% trudnica, manifestuje se povećanim nivoom glukoze u krvi te posljedičpnim simptomima u vidu pojačane žeđi i unosa tečnosti (polidipsij), učestalog mokrenja (poliurija), zamućenja vida, svraba kože, usporenog zarastanja rana te tvrdokornijih gljivičnih infekcija (posebno vaginalne kandidijaze), a povlači se ubrzo nakon porođaja.
Ukoliko je neprepoznat, gestacijski dijabetes može uzrokovati komplikacije u trudnoći pa ga je važno što pre prepoznati kako ne bi došlo do (kobnih) posledica - kako za majku (infekcije urotrakta, dijabetička retinopatija, dijabetička nefropatija, preeklampsija / povišeni krvni pritisak, praćen pojavom belančevina u urinu i eklampsija / poremećaj u trudnoći kod kojeg se javljaju grčevi celog tela) tako i za plod. Povišene koncentracije šećera u krvi mogu dovesti do otežanog i / ili prevremenog porođaja, poremećaja nasta i razvoja ploda, urođenih anomalija, respiratornog distresa. Deca majki s gestacijskim dijabetesom imaju veću porođajnu težinu (preko 4100 grama) od ostale dece, te imaju povećan rizik od neonatalne hipoglikemije, ali i sklonosti razvoju gojaznosti i dijabetesa tipa 2 kasnije tokom života.
Gestacijski dijabetes nastaje usled hormonalnih i metaboličkih promena u organizmu za vreme trudnoće; iako je proizvodnja insulina većinom očuvana / zadovoljavajuća, hormoni koji se luče tokom trudnoće, poput progesterona, estrogena, kortizola, prolaktina i humanog placentarnog laktogena priječe njegovo delovanje. Rastom posteljice tokom trudnoće, navedeni se hormoni luče u sve većim količinama te u poslednjem trimestru mogu prouzrokovati značajnu insulinsku rezistenciju. Periferna neosetljivost na insulin doseže nivo na kojoj je stanicama potrebno čak četiri puta više insulina da bi se glukoza u zadovoljavajućoj meri prenela iz krvi u ćelije / tkiva; stoga u jednom trenutku Langerhansova ostrvca pankreasa, odnosno beta-ćelije više ne zadovoljavaju telesne zahteve za insulinom te nivoa glukozer u krvi trudnica izlaze izvan zadatih granica. Glukoza iz majčine cirkulacije prelazi kroz posteljicu u plod i obrnuto; međutim insulin ne može preći placentarnu membranu stoga povišena glukoza u plodu uzrokuje hiperglikemiju, koja je opet nadražaj za pojačano lučenje insulina ploda. Hiperglikemija i hiperglikemija potiču u deteta pojačani rast fetalnih ćelija, što rezultira makrosomijom (detetom većeg rasta), komplikacijama u trudnoći te pri samom porođaju.
Povišen nivo glukoze u krvi ne mora nužno davati nikakve simptome pa su zbog toga izrazito važni redovni ginekološki pregledi u trudnoći, koji obuhvataju merenje nivoa glukoze u krvi i mokraći, te nezaobilazan OGTT test. Ukoliko se pak pojave simptomi poput izrazito velikog prirasta telesne mase trudnice, pojačane gladi ili žeđi, učestalog mokrenja, učestalih vaginalnih infekcija ili zamućenja vida, o tim simptomima treba svakako upozoriti lekara, koji će preduzeti dalje mere za postavljanje dijagnoze i eventualnu primenu terapije. Sve se, dakle, trudnice redovno podvrgavaju merenju nivoa glukoze u mokraći. Ukoliko se javljaju povišene vrednosti glukoze u mokraći, meri se nivo glukoze u krvi, a nakon toga pristupa se tzv. OGTT-u Normalna nivo glukoze u krvi ne bi smela da premaši 7/2-7/7 mmol / L, a ukoliko iznosi 11.1 mmol / L vrlo verovatno se radi o gestacijskom dijabetesu. Kod nejasnih rezultata pristupa se OGTT testu koji podrazumeva pijenje rastvora 100g čiste glukoze natašte, te se kontroliše kretanje glikemije kroz nekoliko sati (u postprandijalnoj fazi). Vrednosti glikemije iznad kojih se postavlja dijagnoza su:

• Glikemija natašte: 5.3mmol / L
  
• 1 sat posle uzimanja glukoze 10 mmol / L
  
• 2 sata posle uzimanja glukoze 08/06 mmol / L
  
• 3 sata posle uzimanja glukoze 7.8 mmol / L
  

(Navedene vrednosti nakon uzimanja glukoze odnose se na kapilarnu krv)
S obzirom na rezultate nedavno sprovedene studije o gestacijskom dijabetesu, očekuje se modifikacija vrednosti glukoze pri kojima se postavlja dijagnoza gestacijskog dijebetesa. Navedene promene ući će u smernice ranim početkom sledeće godine.
Posebnu pažnju ranom dijagnostikovanju šećerne bolesti treba obratiti u trudnica koje spadaju u rizičnu grupu - gojazne, starije od 25 godina, pušačice, one sa sindromom policističnih jajnika, one koje su već prebolele gestacijski dijabetes i one imaju istoriju dijabetesa u porodici.
Cilj lečenja je u kratkoročnom smislu svakako izbeći prekomernu porođajnu težinu koja komplikuje sam porod, au dugoročnom smislu smanjiti rizik od novorođenačkih komplikacija te sklonosti razvoja šećerne bolesti kasnije tokom života. Najvažnije terapijske mere su optimizovana ishrana individualno prilagođenog kalorijskog unosa i redovno vežbanje. Trudnica koja nema drugih tegoba vezanih za trudnoću, može se baviti blagom fizičkom aktivnosti tokom cele trudnoće. Suprotno ustaljenom stavu "trudnica mora jesti za dvoje ", koji neretko biva ozbiljno shvaćen (pa trudnice gotovo dvostruko povećaju svoj dnevni energetski unos), postoje smernice koje preporučuju povećanje kalorijskog unosa tokom trudnoće, zavisno o početnoj telesnoj masi (tačnije, indeksu telesne mase ) trudnice:

• 30 kcal / kg TM kod trudnica s ITM 22-25
  
• 24 kcal / kg TM kod gojaznih trudnica s ITM 26-29
  
• 12-15 kcal / kg TM kod izrazito gojaznih trudnica s ITM> 30
  
• 40 kcal / kg TM kod trudnica s ITM manjim od 22.
  

Naveden energetski unos potrebno je obezbediti kroz nutritivno bogate namirnice koja će osim ugljikohifrata, proteina i masnoća obezbediti i poželjne količine vitamina, minerala i antioksidansa. Svakako se treba kloniti jednostavnih ugljenih hidrata, naročito onih podvrgnutih procesima pečenja i prženja u ulju, a njihov unos zameniti složenim ugljenim hidratima poreklom iz celovitih žitarica, vlakna povrća i voća te orašastih plodova.
Dijetetske mere pomoći će otprilike 85% trudnica, no u 15% žena ipak će trebati uvesti insulinsku terapiju. Oralni hipoglikemici (lekovi koji se inače uzimaju u dijabetesu tip 2) kontraindikovani su u trudnoći, pa se stoga odmah uvodi insulinska terapija. Terapija najčešće započinje uzimanjem jedne doze insulina, a prema vrednostima glikemije (dobijenim kroz svakodnevnu, redovnu samokontrolu), odlučuje se o povećanju broja doza.
Kod većine žena odmah nakon porođaja dolazi do spontane normalizacije nivoa šećera u krvi. Gestacijski dijabetes može se i ne mora se manifestovati u sledećim trudnoćama. Ukoliko je žena pretila, postoji rizik od nastanka dijabetesa tip 2, osobito ako iu porodici ima obolelih od šećerne bolesti. Svakako, ženu koja je imala dijabetes u trudnoći, treba redovno kontrolisati, podsticati na zdravu ishranu i važnost redovne vežbe.