Iz krajnosti u krajnost neke majke slepo veruju u proizvođače bebi hrane i ni nečitaju deklaracije na kojima se može svašta naći što nije primereno uzrastu, neke majke misle da je najbolje sve što je domaće i da to niko ne može poreći pa daju bebama hranu koju spremaju i sebi jer je bitno da nije kupovno i konzervirano al što nije primereno bebi nema veze.Neke majke oslanjaju se na znanje starijih članova domaćinstva i slepo veruju u njihovo znanje stečeno pre 50 godina valda je logika ako je ona preživela i moje dete će, ako njima ništa nije falilo ni mom detetu neće, što je često veoma pogrešno jer tada mžda detetu nešto dato iz ne znanja, nemaštine, možda je dete i imalo problema ali iz ne znanja su ta dva ostala ne povezana.Evo dva bisera koje sam ja čula od moje svekrve sva sreća nije bila akter u njima jer bih joj rekla da nije čitava prva priča je o majci koja se nakon dva meseca vraća na posao bebu čuvaju bab i deda koji je hrane sledećim na masti isprže obično belo brašno sa malo šećera i podliju kravljim mlekom, ovo je kaša sa kojom su nekada hranili novorođenčad ovo je pogrešno iz toliko razloga da ne bi sve stalo na ekran.Druga priča je o malo većoj bebi od oko 3 meseca ta beba je bila rođeni brat muževljevog oca.Dete je ostavljeno komšijama na čuvanje dok je majka radila komšije su za ručak nahranile bebu u dva navrata finim gustim pasuljom, beba je na žalost umrla do večeri u naj gorim mukama i grčevima, lekar je ustanovio dok je stigo do kuće da je čak imala i fras i da ništa gore nisu mogli date detetu.Ovo je nažalost istinita priča jer ja i muž ponekad odnesemo koji cvet na taj minijaturni grob.Ovo je bila veoma tužna priča ali je nisam ispričala da bih nekog rastužila ili ugnjavila već da bi neki shvatili da i naj gore tragedije mogu izići iz na boljih namera.Bebe su krhka stvorenja koje smo na svet doneli iz ljubavi i pored neizmerne ljubavi od nas moraju dobiti i neizmernu brigu i zaštitu jer ako nećemo mi ko će drugi se starati o njihovoj dobrobiti.