Nije lako biti samohrana majka

- Žene koje ostanu same, na razne načine se snalaze i prolaze kroz život. U najboljoj poziciji su zaposlene majke, koje primaju pristojnu alimentaciju, tako da mnogo lakše podnose svoju samoću. I žene koje žive sa roditeljima su u lakšoj situaciji, jer mogu da računaju na pomoć. Najteže je onima koje su nezaposlene ili imaju male plate, koje žive kao podstanari i prinuđene su da rade po ceo dan, zbog čega malo vremena provode da svojom decom. Privatizacija je uništila mnoge porodice, poslodavce u privatnim firmama ne zanima da li samohranoj majci ima ko da uzme dete iz vrtića, već samo da se posao završi.

bas tako...ja se iskreno divim takvim zenama i skidam kapu...svaka cast one mogu sve.,tj moraju,i pored toga deca su im jako pametna i lepo vaspitana...takvim zenama treba uvek pomoci ali na neki nacin koji njih nece da uvredi,da one ne shvate da ih bneko sazaljeva,jer ukoliko to ukapiraju bice im jako tesko,ovo kazem iz iskiustva jer sam imala prilike da to dozivim...

Ja sam jedna od tih majki mom sinu je punih 7 mj.,neznam sto me sve ceka u zivotu...potrudit cu se svom djetetu uciniti zivot sto je moguce ljepsim... sada imam jos rijesiti papirnato moj status samohrane majke jer je otac mog sina njega priznao kao svog ali to je sve sto smo dobili od njega...

Eh nama kao samohranim majkama je mnogo tesko ali kada u svom zivotu imas decu pored sebe nista nije tesko. Barem meni nije kada su obe moje cerke pored mene. Inace majka sam dve devojcice jedna ima 10 godina a druga u januaru puni 2 godine! Mada nikada nisam imala pomoc i nikada nisam uspela da nesto uzmem od drzave za to sto sam samohrana majka ipak ja se ne zalim jer imam najvece bogatstvo u svome zivotu!!!

Evo, i ove poruke zena koje su ovde pisale pre mene, dovoljno pokazuju koliko smo mi samohrane majke borci, i pored svega i dalje pune optimizma!! I svaka cast svakoj koja tako isto zivi i razmislja! I ja imam devojcicu od 4,5 godine i sama sam od 4tog meseca trudnoce.. Mozda nemam sve u zivotu sto bih zelela, ali mi osmeh i ljubav mog deteta nista na svetu ne moze zameniti! I ovde sam prvi put, ali mi se svidja ideja da o tome pricam sa onima koji ce me sigurno najbolje razumeti! Veliki pozdrav za sve!!!

Evo još jedne takve majke,sama sam,imam pomoć moje majke,ali se borim svakako da izvedem svoje djete na pravi put.. Puno sam toga prošla,teškoga,tužnoga itd,ali se nisam predala.. Za njega živim i dišem,ima sve možda i više nego bi trebalo,kulturan je,osjećajan,jako dobar otkako se rodio,jednostavno sam preponosna na njega i sebe,bez obzira na sve teškoće i probleme,ali je napokon to iza nas... Jake smo,mislim da nam takvima,bog da snage da sve prođemo...

I sama sam samohrana majka djecaka od 4 godine,stim da sam se rastala od svog bivseg muza kada je moj sin imao samo 2 mjeseca i od tog trenutka on nikada vise nije nikada vidio niti znao za svoje dijete,ali uspjevam da mu budem i majka i otac,naravno uz pomoc svoje mame koja je tu da nam pomogne,ali da je lahko biti samohrani roditelj nije,ali onog momenta kada se moj sin nasmije i kad me zagrli sva patnja i bol nestaju jer znam da sva patnja i bol,vrijede tog osmijeha.

drage moje,da li ste pročitale šta se smatra pod tim samohrana majka?!! ni malo to ne podržavam! znači,nemam prava samohrane majke ako mu je otac živ i ako mu da koju kunu mjesečno!!?!? ko to djete čuva,otprema u vrtić,doktoru,spava s njim,brine se o svemu?! pa majka!!??? teško je jako... kako uskladiti i poso i vrtić i čuvanje i sve?!

i ja sam takode samohrana majka a od drzave nista samo ako imas vezu

Takodje sam samohrana majka....imam pomoc roditelja i dosta mi je lakse,ali skidam kapu svakoj mami koja sama prolazi kroz sve to...

Ja sam samohrana majka devojcice nepune 4 godine.Kada se ona rodila nije bilo srecnijih roditelja od nas ali nije ziot uvek savrsen.Mala nam je imala samo 21 dan kada je on umro.Mnogo nam je tesko bilo pogotovu sto ja nemam pomoc od nikog ni roditelja ponekada svekrve tj svakog meseca dodje nam u posetu ili mi idemo posto zivi malo dalje.Zivimo u Danskoj t boriLA SE za papire posto mi mala ima danski pasos(jer joj je otac danac) a ja srpski i ona ne moze ziveti u Srbiji a ja ne mogu u Danskoj.POsle 3 godine borbe sa drzavom konacno sam dobila sansu da mogu mirno ziveti bez stresa i cimanja.Imamo primanje od drzave ali njoj to ne moze zameniti oca.Nekada kada mi kaze da joj je otac gore visoko dodje mi da puknem od tuge ali moja mala je plod nase ljubavi i za nju zivim i borim se.Nije lako u drugoj zemlji gde jezik slabo znas gde nemas prijatelja niti roditelje ali imam nju mojj sjaj u oku moje srce za nju izdrzavam sve to.Mame mislim da su nam nasa deca dovoljna razlog za zivot i borbu zato napred ne postoji ni jedna prepreka za nas...Pozz svim mamama