ZNAJU KO JE ŠEF
Već sa 10 meseci bebe shvataju
da je moć važna. Dok su im pokazivali veću i manju kocku kako utiču
jedna na drugu, pokazalo se da deca duže gledaju (što indikuje veće
iznenađenje) kada velika bude ispred male, nego kada mala bude ispred
velike. Otkriće koje je obljavljeno u januaru 2011. u časopisu
“Science” ukazuje da bebe razumeju društvenu hijearhiju i znaju da
veličina često određuje ko je glavni. Rezultat sugeriše da su modeli
društvene interakcije “ugrađeni” u čovekov mozak.
RAZUMEJU PSEĆA OSEĆANJA
Čak pre nego što izgovore prvi
put “mama” ili “tata”, bebe mogu da dešifruju osećanja. Ali, radi se o
osećanjima psa. Studija iz 2009. pokazuje da šestomesečne bebe umeju
da povežu zvukove ljutitog režanja ili radosnog laveža sa fotografijama
pasa koji imaju pozu koja odgovara tim zvukovima. “U socijalnom
okruženju osećanja su prva stvar koju bebe pokupe”, rekao je vođa
istraživanja Ros Flom profesor psihologije na univerzitetu u Juti.
RAZUMEVANJE RASPOLOŽENJA I EMOCIJA
Iako vaša beba još ne priča,
ona zna kada ste neraspoloženi ili tužni. Kada napune pet meseci bebe
prilično precizno umeju da razlikuju tužnu pesmu od vesele. Do devetog
meseca bebe nauče da razlikuju zvuke melanholične Betovenove Sedme
simfonije od nekih bržih kompozicija.
ROĐENE DA ĐUSKAJU
Kada smo već kod muzike,
izgleda da najmlađi ne mogu da joj odole. Ne samo da su im uši željne
ritmova, već zapravo umeju i da igraju, pokazali su rezultati
istraživanja iz 2010. Da bi testirali sposobnost beba da igraju,
naučnici su puštali snimke klasične muzike, melodije brzih ritomva i
govora bebama, a onda su kamerom snimili rezultat. Istovremeno su
angažovali baletane i balerine koji su analizirali koliko su dečji
pokreti bili usklađeni sa muzikom. Bebe su pomerale ruke, šake, noge,
stopala, trup i glavu dok je puštana muzika u većoj meri nego kada im
je puštan govor. Ovo otkriće sugeriše da je veština igranja ljudima
urođena.
EFEKAT OGLEDALA U ODNOSU NA DEUGE LJUDE
Jedno istraživanje sprovedeno
2009. otkriva da kada devetomesečna beba gleda odraslog čoveka kako
hvata neku stvar, motorni sistem u njenom mozgu se aktivira tako da ona
misli da i sama pokušava da uhvati tu stvar. Naučnici tvrde da se radi
o “ogledalo neuronima”. Ove ćelije u mozgu se “uključuju” i tokom
posmatrane i realne aktivnosti, a do sada su mereni samo kod majmuna.
Imitirajući pokrete odraslih deča uče. To je ujedno prvi korak u
socijalizaciji.
BRZO UČE DOK SPAVAJU
Da uče i dok spavaju pokazuje
istraživanje iz 2010. U eksperimentu sa 26 beba koje su spavale, a bile
stare dan ili dva, naučnici su im puštali jednu notu koju je pratio
dašak vazduha usmeren ka njihovim očima i to 200 puta za pola sata.
Mreža sa 124 elektrode je bilazakačena za njihove glave i lice, tako da
je tokom eksperimenta snimljena moždana aktivnost svake bebe. One su
brzo naučile da očekuju vazduh na licu pošto čuju određeni ton.
Zatezale su kapke odmah pošto su čule notu.
ZNAJU I MATEMATIKU
Bebe razlikuju broj dva i
tri. Još 2006. je napravljen eksperiment u kom su sedmomesečnim
mališanima dva ili tri ženska glasa govorila:”Vidi!” Onda su bebe morale
da izaberu, gledajući video snimak, deo na kom su dve ili tri žene
koje to izgovaraju. Bebe su provele mnogo više vremena gledajući slike u
kojima je broj žena odgovarao broju glasova koje su prethodno čule.
DOBRO PROCENJUJU KARAKTER
Procenjivanje da li je neka
osoba od pomoći ili je potencijalno štetna po nas je ključna stvar kada
je sklapanje prijateljstava u pitanju. Kajli Hemlin sa univerziteta
Jejl je šestomesečnim i desetomesečnim bebama pokazala predstavu sa
lutkama, to jest različitim oblicima sa ljudskim osobinama. Tako je
jedan oblik pomagao drugom da se popne uz brdo. U drugoj sceni treći
oblik je gurnuo onoga ko se penje. Mališani su na kraju morali da
izaberu koji oblik im se najviše sviđa. U obe starosne grupe, većina
beba je izabrala oblik koji je pomagao drugom. Ova procena ličnosti je
možda prvi bebin korak u formiranju etičkih načela.
Čet Feb 07, 2013 5:22 pm
