Kila (bruh ili hernija) je najčesta hiruška bolest kod dece,
koja nastaje uglavnom kao posledica nasledne slabosti trbušnog zida ili
prevremenog rođenja deteta.
Bruh je izbočenje na trbušnom
zidu nastalo prolaskom trbušnih organa kroz prirodni ili stečeni otvor
na njemu. To izbočenje čini trbušna maramica u koju upadaju trbučni
organi, najčešće crevo, bešika, a kod devojčica jajnik. Bruh je veoma
čest kod novorođenčadi, posebno kod nedonoščadi. Dečaci su mnogo
skloniji bruhu nego devojčice i on se kod njih javlja četiri puta češće.
Kod neke dece bruh se primeti još na rođenju. Kod drugih se javi u
prvim nedeljama života. Najveći broj se dijagnostikuje u prvoj godini
detetovog života. Kod predisponirane dece može se javiti u drugoj,
trećoj godini ili kasnije. U svakom slučaju prva godina je najrizičnija.
Kila
se kod dece javlja na mestima gde kroz trbušni zid prolaze nervi i
krvni sudovi, retko na mestu povrede ili ožiljka nastalog operacijom.
Kritična tačka je pupak i preponski kanal. Krajem prve nedelje bebi
otpada pupak. Na tom mestu ispod kože ostaje mali otvor, kroz koji su
prolazili krvni sudovi. Taj otvor zarasta kroz par nedelja ili meseci.
Kod neke dece otvor zaraste posle više meseci ili godina.
Preponski
kanali su druga kritična tačka. Kroz njih se u osmom i devetom mesecu
kod muškog ploda spuštaju testisi, a kod devojčica prolaze okrugle
materične veze koje drže matericu u normalnom položaju. Kanal se zatvara
neposredno pre ili posle rođenja. Ako ostane otvoren predstavlja jedan
od preduslova za nastanak preponske kile. Čak kod 40% dece on je na
rođenju još uvek otvoren, a većina njih ne dobija bruh. Potrebno je da
postoji i slabst trbušnog zida. Neka deca tu slabost mišićno-vezivnog
tkiva nasleđuju. Ona obično imaju roditelje ili braću i sestre koji su
operisali bruh. Kod drugih ona postoji zato što su rođena ranije, pre no
što je trbušni zid potpuno sazreo.
Kada se pritisak u
trbuhu poveća, a to se dešava kada beba plače, kašlje ili kaki, kroz
kilni otvor se može potisnuti deo creva i dovesti do pojave bruha. Mnogi
roditelji strepe da će beba, posebno ako je dečak, dobiti kilu ako
dosta plače. Nema opasnosti, ako je trbušni zid dovoljno jak, a otvor
mali. Međutim, ako se bruh već pojavio, bebu ne treba pustiti da dugo
plače.
Kako roditelji mogu prepoznati simptome bruha
Kod
neke dece je bruh prisutan još na rođenju. Češće u prvim nedeljama
života mama prilikom presvlačenja ili kupanja, dok beba plače, primeti
da se pupak naduje ili se u preponi pojavi ispupčenje. Kod dečaka se
crevo može spustiti u mošnice, pa se sa te strane ona znatno uveća. Kod
devojčica bruh se vidi kao izbočenje na preponi, koje se nekada spušta
do velike usne. Kod većine kila ispupčenje se vrati kada beba ili dete
leže mirno. Bruh se može javljati kad god se dete uspravi ili plače.
Može se javljati samo povremeno kada se dete jako napne.
Dijagnostikovanje
kile nije tesko. Malo dete pri pregledu obično plače tako da se na
trbučnom zidu uočava ispupčenje veličine od lešnika do oraha, nekada i
veće. Starija deca stoje i nakašlju se. Time se poveća pritisak u
stomaku sto dovodi do pojave kile.
Vrste kile
Preponska
ili ingvinalna kila je najčešća od svih kila (80-90% svih kila trbušnog
zida). Sreće se daleko češće kod dečaka, nego devojčica. Kod njih kilna
kesa prolazi kroz preponski kanal pored semenog kanala i krvnih sudova
koji idu do testisa. Na taj način se trbušni organi (uglavnom creva)
spuštaju u mošnice. Kila ne mora da se spusti celom dužinom preponskog
kanala sve do mošnica. Tada se nalazi u preponskom kanalu, ne izlazeći
kroz njegov spoljašnji otvor. U tom slučaju je češće obostrana i u njoj
se nekada može naći pored creva i bešika. Kod devojčica kroz preponski
kanal prolaze okrugle materične veze i pored njih može da nastane kila.
Nekada se spušta do velikih usana.
Femoralna ili
bedrena se javlja mnogo češće kod devojčica, nego dečaka. Nastaje
prolaskom kilne kese u preponama kroz otvor na trbušnom zidu kroz koji
prolaze krvni sudovi za noge. Pupčana kila je najčešća kila
novorođenčadi.
Komplikacije kile
Najčešća
komplikacija kile je uklještenje. Uglavnom se dešava tokom prvih šest
meseci života. Obično je u pitanju kila koja nije ranije
dijagnostikovana. Dok roditelj presvlači bebu koja uporno plače, primeti
čvor na preponi. Beba neutešno plače, zatim povraća, trbuh je napet, a
izbočenje se ne smanjuje. Ne treba vraćati bruh u trbuh. To je hitno
stanje i bebu odmah treba odvesti dečjem hirurgu. Bebi se ne daje mleko
ni voda dok je ne pregleda hirurg. Bolje da je želudac prazan, ako je
potrebna anestezija i operacija. Bebi samo mogu da se izdignu kukovi i
na stomak stavi hladna obloga. Nekada je to dovoljno da crevo samo
sklizne natrag. Ređe komplikacije su zapaljenje i srašćenje kile.
Lečenje kile
Kada
roditelji primete izbočenje na bilo kom delu trbuha deteta, moraju ga
odmah odvesti hirurgu. Ako je beba mirna, bruh se pojavio i vratio, ne
mora se smesta ići. Prva pojava bruha obično nije urgentno stanje, ali
treba prepustiti lekaru da dijagnostijuje kilu i odredi plan lečenja.
Lečenje
pupčane kile predstavlja niz periodičnih pregleda. Bruh se prati, jer
većina njih zaraste do druge godine života. Nekada se to desi tek sa
pet- šest godina, ali pupčana kila retko kad pravi probleme i operacija
može da se odlaže. Operiše se tek ako se ne smanjuje ili se eventualno
uklješti. Ranije se smatralo da pupak brže zaraste ako se stavi flaster.
Međutim, pokazalo se da to nema uticaja, već se roditelji samo muče sa
flasterima, koji ostavljaju osetljiva mesta na koži.
Preponska
kila ne nestaje sama od sebe, ne miruje i povećava se. Leči se
isključivo hiruški. Operacija se najčešće vrši ubrzo po postavljanju
dijagnoze. Planira se za vreme kada je dete zdravo, dobro napreduje,
nema jake grčeve i teže je od pet kilograma. Operacija se može odložiti
do šest-sedam meseci starosti bebe, ali ne treba mnogo čekati, jer se
time rizikuje uklječtenje. Dva-tri meseca nakon opoeracije dete može
nesmetano da se baviti sportom. On je čak i poželjan, jer obezbeđuje
jake trbušne mišiće, koji tokom života štite od pojave bruha.
Čet Feb 07, 2013 5:47 pm
